Lečenje emotivnog tela i oslobadjanje tereta – Treće poglavlje
Hinterlasse eine Antwort
Emotivno telo se najjače povredjuje u situacijama u kojima osećamo da smo u životnoj ili egzistencijalnoj opasnosti. I to bukvalno mislim. Kada nam je neko za vratom. Kada smo napadnuti. Kada je prezivljavanje u pitanju.
U slučajevima kada smo potpuno nemoćni, bio to dogadjaj u detinjstvu kada smo ostavljeni sami u krevetcu, kada nas neko od roditelja napušta ili kasnije u životu pri dobijanju otkaza, gubitku drage osobe, finansijskom gubitku. Zajedničko svim ovim situacijama je nepodnošljiv osećaj nemoći sa kojim naš um ne može da izadje na kraj i kako bi preživeli um potiskuje tu groznu emociju i prebacuje nas u modus preživljavanja.
Bezizlaznost, nemoc, svezane ruke. Ovo su veoma duboki osecaji koji ostaju duboko pod kozom.
Bezizlaznost, nemoc, svezane ruke. Ovo su veoma duboki osecaji koji ostaju duboko pod kozom.
Mnogi ljudi u sebi nose negativna osećanja, uz koja više nemaju ni sećanja, odakle im dolaze. To čini da na situacije koje se dešavaju sada reaguju neodgovarajuće snažno iz sebi neobjašnjivih razloga.
Onima spolja deluje kao da drame i preteruju. Ali oni ne drame, oni se zaista osecaju ugrozeno. Ja imam jednu prijateljicu koja pada u paniku kada njen petogodisnji sin na ulici hoda a da je ne drzi za ruku. Bukvalno se preznojava i panici cim u daljini vidi automobi. Iako je dete sposobno da samo hoda. Ja sam prvo mislila da preteruje, dok nisam shvatila, da ona zaista u tim trenutcima oseca strah da ce ga nesto pregaziti. i to ne mali strah, nego ohohoho..
Onima spolja deluje kao da drame i preteruju. Ali oni ne drame, oni se zaista osecaju ugrozeno. Ja imam jednu prijateljicu koja pada u paniku kada njen petogodisnji sin na ulici hoda a da je ne drzi za ruku. Bukvalno se preznojava i panici cim u daljini vidi automobi. Iako je dete sposobno da samo hoda. Ja sam prvo mislila da preteruje, dok nisam shvatila, da ona zaista u tim trenutcima oseca strah da ce ga nesto pregaziti. i to ne mali strah, nego ohohoho..
To takodje vodi do toga da ljudi steknu odredjena nekorisna verovanja, kao na primer „Svaki put kad mi neko kaže nešto ružno, ja mislim da ću propasti kroz zemlju“. Razlog za to je to što oni reaguju istovremeno na ono što se dešava sada, i na ono što se ranije desilo a na šta ih trenutni dogadjaj emotivno podseća. Vrlo je moguce da se ni ne secaju dogadjaja u kojem su zaista na neki nacin propali kroz zemlju. A ovo sto sada osecaju je samo “trigger”, nesto sto ih podseca na ono od ranije.
Pošto je čovek biće koje u svoje iskustvo privlači ono što oseća, zaniljiva je ideja da i naše emotivno telo privlači kroz emocije koje su u njemu. Uprkos tome što mi trenutno afirmišemo, vizualizujemo ili svesno dopuštamo nešto suprotno. To je ono što mi nazivamo „nesvesne“ blokade. To su zapravo osećaji na koje smo se navikli, jer nas već dugo prate. I kada negativna emocija naidje, mi je brzo preskočimo i čak i ne primetimo da je bila negativna.
Možda možete da se setite dogadjaja u kojem je neko rekao ili uradio nešto što vas je podsetilo na nešto u prošlosti. Ova veza izmedju sadašnjeg dogadjaja i prošlog se dešava preko emocije koja je zajednička. Ako osetite telom te dve emocije, primeticete da su iste. Recimo, osecaj da vas draga osoba napusta moze u telu biti potpuno isti kao osecaj da vam se ves masina pokvarila. Grcenje, gubljenje daha, težina, ..
Mi smo bića iz puno delova. Kao mozaik. I svaki taj delic istovremeno manifestuje, ali mi nismo svesni svih tih delica. Zanimljivo je predpostaviti, da je ta emocija zapravo sve vreme bila u našem emotivnom telu, i kao deo naše energije ta emocija je privukla novu manifestaciju sa istom emotivnom osnovom. Do god je ta emocija u nama, ona i dalje vibrira i privlači nove manifestacije. I time nam zapravo pomaže da skrenemo pažnju na problem. Kada se grozna emocija manifestuje, mi mislimo da je to nesto novo i pitamo se kako smo to privukli. Evo kako. U nasem emotivnom telu je ta vibracija bila zaglavljena i privlacila dalje bez naseg znanj. I sada izlazi na povrsinu, da bi kroz manifestaciju skrenula paznju na sebe. “Hej! Ovde sam! Jos uvek u tebi! Razresi me”
Jedan od koraka ka isceljivanju emotivnog tela je da u meditaciji posmatramo njegov izgled i oblik. Dozvolite da vam te slike kroz maštu budu date. I recimo da primetite da imate neku ranu ili zatamnjenje u predelu ramena. Zamišljajte onda kako zrak svetlosti odozgo silazi kroz vaše teme i teče direktno na to povredjeno mesto, i posmatrajte u svojoj mašti kako to mesto lagano ozdravlja. Dajte mu vremena. Zatim kada izadjete iz meditacije obratite svesno pažnju na padove u raspoloženju, uvide i čudne dogadjaje. Vaše emotivno telo će početi da vam daje smernice kako bi mogli da se suočite sa onim što je potrebno, kako bi isceljenje bilo potpuno. Možda se desi neki dogadjaj koji će vas ponovo povući na dole. Budite budni i svesni, i kada emocije krenu ne gurajte ih pod tepih, jer onda opet niste ništa uradili.
Ako osećate da vam je potrebna pomoć, slobodno se obratite prijateljima, familiji, profesionalnim pomoćnicima ili bilo kome u koga potpuno verujete. I objasnite u čemu je stvar i da vam je potrebno da neko sa vama prodje kroz ove emocije.
Time menjate nesto bitno u svom zivotu a to je da pocinjete da prihvatate i tamnije delove sebe. I time prestaje bezanje a ciscenje pocinje.
Ono što ne treba raditi je zakopavati se previše u prošlost i analizirati. Takodje nema potrebe da sa svakim koga sretnete diskutujete o ovome, da se učlanjujete na forume i u velikom stilu pričate o svojim problemima. Podjite od toga da je problem rešiv i da u vama već postoji rešenje.
Deepak Chopra preporučuje da učinimo nešto od sledećeg, kada se nadjemo u sred naleta negativne emocije:
– Izbegnite potrebu da ignorišete svoja osećanja i da ih odgurate od sebe. Ili da ih posmatrate kao nešto loše. Umesto toga ih pitajte, šta žele da vam poruče. Zašto su tu? Sve emocije, uključujući i one najteže, postoje iz jednog razloga: a to je da vam pomognu da čujete poruku koju vam vaše emotivno telo saopštava.
– Budite objektivni . Ako prepoznate da ste u nekoj od emocija kao bes, ljutnja, očaj ili slično prihvatite da su to samo emocije. Naučite da vidite emocije kao energiju, kao struju koja u ovom trenutku prolazi kroz vas ali ne čini vas. Vi niste vaše emocije.
– Praktikujte samo-saosećanje. Ako osećate da vam je previše, recite sebi „Šta god da mi ovaj strah govori, ništa ne može da me uništi. Ja sada imam snažnu reakciju ali i ovo će proći.
– Preuzmite odgovornost. Ako primetite da vam se stalno dešavaju slične situacije pitajte se šta možete da promenite u svom ponašanju sledeći put.
– Meditirajte. Meditacija je najmoćnije sredstvo za oslobadjanje emotivnih tereta i povezivanje sa nama samima. U meditaciji mi prekidamo nesvesni tok misli i emocija i fokusiramo se na drugačiji način. Na svoj dah, na neku mantru ili na glas i slike pri vodjenim meditacijama. Pošto su ove tačke fokusa neutralne i ne izazivaju emotivne reakcije, to nam dozvoljava da se um umiri i prekine ocenjivanje. U tišini naše svesnosti, mi ponovo srećemo svoja osećanja i pružamo sebi priliku da se izlečimo emotivno.
Više o tome ovde: http://www.chopra.com/ccl/healing-the-source-of-emotional-pain
Ovde je lista vodjenih meditacija koja vam može pomoći da se oslobodite emotivnog bola:
Ja trenutno radim na prevodjenju i kreiranju novih meditacija na srpskom jeziku, kako bi i ljudi na našim prostorima imali priliku da pomognu sebi.
Pogrešan zaključak Zakona Privlačenja
Učenje Zakona Privlačenja nas može zavesti da činimo baš suprotno od onoga o čemu ovde pišem, tj. da u teškim trenutcima namerno prerano skrećemo naš fokus u suprotnom smeru, u nadi da će emocija nestati dok se mi bavimo nečim drugim.
To činimo kako bi u trenutku sebi olakšali. Istina je da mi fokus možemo da pomerimo i podignemo vibraciju. Takodje je istina da se neke stvari zaista rešavaju skretanjem fokusa. Pre svega one sitne i jednostavne. Recimo sedite za ručkom sa kolegama i oni počnu da pričaju o saobraćajnoj nesreći koja se juče dogodila. Posle pet minuta primetite kako vam raspoloženje pada i misli idu ka toj nesreći. Ne želite da se duže zaplićete u to i odlučite da skrenete tok razgovora ili da skrenete sebi pažnju na nešto drugo. Ovo je savršena primena zakona privlaćenja i neće vam štetiti jer nikakva jaka negativna emocija nije potisnuta.
Uzmimo drugi primer. Zamislite da imate višak kilograma i idete ulicom i vidite nekog ko je savršeno vitak i zgodan. I prodje vas talas ljubomore i negativne emocije. Osetite se na sekund loše i želite da se što pre iščupate iz tog groznog osećaja. Ovo je primer za situaciju iz koje NE TREBA bežati skretanjem fokusa. Već se pozabaviti pitanjem: Zašto sam se osetila tako loše kada sam to videla? Šta mi to govori o mojim verovanjima (ja sam ružna, nesposobna, nevoljena, …)? Kako da prihvatim taj osećaj i naučim da živim sa tim da me sledeći put manje boli.
Ako se uvek kad naidje negativna emocija skrene pažnja i fokus, nikada ne stignemo da se zabavimo sobom. I propuštamo šansu da napredujemo i naučimo nešto o sebi.
Tako nastaje verovanje da je u svim slučajevima dovoljno skrenuti sebi pažnju na nešto lepše. I da će se naši emotivni problemi sami rešiti dok se mi smejemo sa društvom. I trudimo se da nekako uletimo u Vortex.
Moje iskustvo pokazuje da nakon tog smejanja i pozidanja vibracije, ta vibracija redovno ponovo padne u podrum i ja se opet nadjem u istoj emociji kao i pre. Dakle, odgadjanjem ništa nisam uradila.
Neki dogadjaj, slika ili osoba u nama izazovu tu emociju i mi osećamo da smo opet na početku. I onda opet sledi penjanje uz emotivnu skalu, koje nam se ponekad čini kao veoma naporno.
Ja kažem, ako se osetite loše zbog nečega, skrenete sebi pažnju, podignete vibraciju i osećaj se nikada više ne vrati, onda odlično. To je bila prava stvar. Onda to što vam je pokvarilo raspoloženje i nije bilo posebno bitno.
No, ja verujem da veoma emotivni dogadjaji mogu da nas dublje povrede i stvore rane u emotivnom telu. Ove “energetske rane” se NE MOGU izleciti skretanjem paznje.
Čak i Abraham kaže da je veoma bitno da se negativna emocija oseti, i da se sklopi mir sa time gde smo. Sklapanje mira sa situacijom je neophodan stepenik na putu ka željenom koji se ne može preskočiti. Postoje teme u životu koje možemo da izmenimo skretanjem fokusa ali da ima i onih kojima moramo da se pozabavimo. Time što ćemo ih istražiti u detalje.
Zbog snažnog fokusa Abrahamovog učenja na pozivitno, zaboravi se da je i negativnom potrebno vreme i prihvatanje. Često oni koji uče Zakon Privlačenja postanu fobični kad je negativna emocija u pitanju. Sve manje od Vortexa prosto nije vredno trošenja vremena. Svi koji nisu u Vortexu nisu zanimljivi. “Danas na poslu vidim oko mene svi su van vortexa i kukaju, samo je meni lepo, boli me uvo za sve ja sam u Vortexu” – zvuči vam poznato ova rečenica?
Ovim elitarizmom sami sebi štetimo.
Ono što je zbunjujuće u učenju Abrahama je česta tvrdjnja da će nešto negativno samo nestati, samo zato što ne gledamo u tom smeru. Moje lično iskustvo mi je pokazalo drugačije. Mislim da je ovo tačka u kojoj bi Abrahamovo učenje moralo biti promenjeno ili bolje objašnjeno. Abrahamovci, sorry, izgleda da nam Ester nije prenela sve detalje.
Nije uvek cilj što pre se dočepati Vortexa, jer da je tako, svi bi već odavno sedeli u svojim vilama i porscheima.
“Vortexno ražmišljanje” vodi do toga da se oni koji nemaju uspeh i ne manifestuju sve što požele osete kao gubitnici. Kao da nisu dovoljno sposobni da skapiraju u čemu je trik. Da osećaju krivicu jer nisu u Vortexu i ne umeju da potisnu negativna osećanja.
Time oni iznova napuštaju sebe, baš onda kada im je najteže i dive se ovim drugima za koje se čini da nikada nemaju loš trenutak. U njima se onda stvara odbojnost i prestaju da veruju da su kreatori svog života. Jer koliko god se trudili njima ne polazi za rukom da stvore bilo šta značajno.
Na kraju im je lakše da čitavo učenje bace u kantu i vrate se svom starom načinu života.
E pa odaću vam tajnu. Svako ima loš trenutak. I u tome nema ničeg lošeg.
Ne dajte se zavesti da poverujete da je neko drugi večno u Vortexu ili bilo čemu sličnom. To su bajke. A ako deluje da jeste, znajte da je učinio jednu od dve stvari:
– Ili je toliko uvežban u potiskivanju svojih negativnih emocija i dizanju vibracije, da mu je to postalo normalno. Ovakvi ljudi često imaju odbojnost prema bilo kojoj emociji koja je manja od čiste radosti i odbijaju da uopšte i silaze u te predele sebe. Verujte mi, ovo zna biti veoma naporno, jer se i pri malom ispadanju iz raspoloženja stvara panika i osećaj da se hitno nešto mora preduzeti. To je fobija od ispadanja iz raja, koja nas zapravo drži u paklu. Manje više, svi kad tad upadnemo u ovu fazu. Militantni dizači vibracije.
– Ili je zaista ta osoba toliko toga izlečila i očistila, da zaista nema više nikakvih većih problema. Takve osobe ćete poznati po tome što prosto svetle i deluju umirujuće na sve oko sebe. I po tome što imaju apsolutno razumevanje za vaš bol.
17 sekundi jeste dovoljno da promenimo fokus, i momentum se zaista hladi ako neku temu ne posmatramo neko vreme. No, ako imate osećaj da se neki dogadjaji na sličan način ponavljaju tokom vašeg života, i da se tokom godina ništa ne menja to znači da postoji još jedan deo vas koji ih stalo aktivira. A taj deo je vaše emocionalno telo, koje služi kao ostava za osećanja. Ostava za sve ono što niste „pojeli“ sada, već sačuvali za kasnije.
Problem sa hitnim skretanjem fokusa je zapravo u tome, što mi zaista možemo to da uradimo. Mi možemo da pričamo novu priču i možemo da manifestujemo nešto novo. Tu moć i slobodnu volju imamo i čitava ova fizika manifestovanja zaista ima smisla. Sve što ste naučili o kreiranju sopstvene realnosti i dalje stoji.
Kreacija iz očaja
Dakle, mi itekako možemo da bežeći od neke emocije iz prošlosti manifestujemo potpuno suprotne dogadjaje i time pokažemo sebi svoju moć kao stvaraoci. Mi možemo takoreći iz očaja da kreiramo uspeh. Tipičan primer za to je osoba rodjena u velikom siromaštvu koja pronalazi put i način da dopusti bogatstvo i uspeh u svom životu. Ova osoba svojim fokusom i dopuštanjem privlači izobilje. No, ako uz put preskoči korak prihvatanja i mirenja sa siromaštvom i strahom koje ono nosi, ovaj strah ostaje zaglavljen u emotivnom telu. I takve osobe i nakon što su postigle sve za čime su težile i dalje u sebi nose ovaj strah. I on se redovno aktivira u situacijama koje ih podsećaju na situacije iz doba siromaštva. Možda se plaše da bacaju hranu, jer nekada nisu imali šta da jedu. Ili postanu uplašeni kada dodje policija na vrata, jer su ranije imali strah od toga da će im neko oduzeti sve što imaju iz dugova. Naravno, u tom velikom kontrastu, oni stvaraju velike želje, i kasnije korak po korak ostvaruju sebi te želje. No, istovremeno u tom kontrastu nastaju rane u emotivnom telu, kojima nije dato vremena da zacele.
Zato je period mirenja i prihvatanja i zaceljivanja tih rana, podjednako bitan kao i praćenje inspirisanih akcija i manifestovanje uspeha.
Postoje veoma uspešne i bogate osobe, koje i dalje imaju potrebu da nekome ispričaju kako je njima teško bilo kad su bili mladi. Veliki broj ljudi iz starijih generacije su primer za ovo. Oni su doživeli velike promene na bolje, što se materijalnih dobara tiče, ali su istovremeno morali da potisnu činjenicu da u sebi nose tugu, strah i želju da se neko brine o njima.
Ovo pogotovo važi za osobe koje deluju veoma snažno i koje su prošle mnogo toga. I za koje mislite da im niko ništa ne može i da su kao stena. Jedan deo njih još uvek pati za tim da neko shvati kako je kad ostaneš naveče bez večere, ili kad imaš samo jedan par pantalona i rupe u cipelama. Iako su manifestovali dobre uslove života, ono bosonogo dete u njima još nije pronašlo nekoga ko će da bude uz njega u tom bolu. Zato oni i pored ormara cipela, i dalje imaju osećaj da nešto nedostaje. I da ono što im zaista treba nikada neće naći. Ova emocija se zove seta.
Postoji verovatnoća da ste sreli takve osobe, bogate i u svakom pogledu moćne, koje sa setnim očima pričaju kako su se radovali kada bi im neko poklonio jabuku kad su bili dete. U takvim trenutcima, bol koji još uvek nose sa sobom postaje vidljiv. Ako ih samo slušate i pokažete im da ih razumete, možda ćete im pomoći da zacele. Pitajte ih da vam više pričaju o tom periodu svog života i slušajte radoznalo. Nemojte procenjivati. Samo slušajte i razumite. Pogledajte svoje bake i deke i zapitajte se, šta oni sve nose u sebi. Koliko bola su oni potisnuli pod tepih da bi preživeli i izborili se za to gde su sada. Koliko puta su morali da budu jaki i da ćute a plakalo im se. Pogledajte njihova emotivna tela i bićete iznenadjeni. Ni jedna grba nije došla sama od sebe.
Istovremeno pogledajte našu omladinu, koja se bukvalno grči u strahu da neće biti dovoljno dobra, da se neće snaći u ovom velikom, brzom svetu. Mnogi odrastaju uz roditelje koji nemaju vremena da slušaju priče iz obdaništa ili škole. Koji nemaju vremena da slušaju dete koje plače zbog ukradene lutke. Koji govore svom detetu, šta plaćeš, nije kraj sveta. Prekini. I time mu zapravo govore, tvoje emocije nisu u redu. Kada se loše osećaš, ti nisi vredan pažnje i ljubavi.
To su posle oni koji na internetu dolaze u razne grupe i postavljaju pitanja kao „Osećam se loše zbog ne položenog ispita, kako da hitno potisnem ovu emociju i podignem vibraciju?“. A iz tog pitanja zapravo vrišti potreba da ih neko voli i primeti kada padnu ispit. Oni su naučili da je hitno menjanje vibracije ono što će im ponovo doneti odobravanje njihovih roditelja.
Ali to nije ono što će im doneti pravi mir. Pravi mir nastaje samo kroz razumevanje i prihvatanje. Kroz prisutnost. Kroz bezuslovnu ljubav. Pravi mir nastaje kada ne napustimo sebe, onda kada smo sebi najviše potrebni. Kada ti se plače, plači.
Jedna mlada osoba još uvek ne zna kako da ne napustiti sebe. Ona traži svuda oko sebe nekoga ko će za nju biti tu. Ko će sedeti i samo slušati i razumeti je. Ona još uvek ne zna da je to nešto što može i sama sebi da da. A i kako bi znala ?
Pa od koga da nauči? Od roditelja koji i sami od svojih emocija beže u hranu, alkohol ili televiziju? Od prijatelja koji su podjednako emotivno kržljavi? Od ljudi oko sebe koji nemaju samopouzdanje?
Od baka i deka koje vec 50 godina nose svoju bol sa sobom i manifestuju sve bolesti redom?
