Škola kanalisanja: Pripreme – deo 3
Hinterlasse eine Antwort
U prethodna dva dela smo se bavili uopštenim pitanjima, pre svega time šta je kanalisanje uopšte i da li je svaka osoba u stanju da ga nauči. Naše verovanje je da je svako već svojim rodjenjem stekao sve što mu je neophodno da razvije ovu sposobnost. Takodje nam nije cilj da bilo koga u bilo šta uveravamo, već jednostavno da onima koji su zainteresovani ponudimo ideje, inspiraciju i podršku na putu ka učenju jedne nove korisne veštine.
Da li je kanalisanje dokazano realno?
Postoje mnogi pokušaji da se kanalisanje i naučno dokaže. Isto tako i da se dokaže da je nerealno. Ja u ovim tekstovima neću ulaziti u te diskusije, već samo napomenuti sledeće: Kanalisanje može imati veliki uticaj na život onoga ko ga koristi. U tom trenutku, za tu osobu, to postaje realno. Kao posledica, ljudi počinju da gledaju na život pozitivnije, imaju više samopouzdanja, jasnije znaju šta hoće a šta neće, gubi se strah od smrti i raste ljubav za životom, zdravlje se poboljšava, ljubav prema prirodi raste i osećaj povezanosti sa drugim ljudima je prisutniji. Odluke se donose iznutra i smisao života postaje vidljiviji.
Kanalisanje je stanje u kojem je svest proširena, vibracija viša nego u svakodnevnom fukcionisanju i moguće nam je da se povežemo sa preminulima, andjelima, svojim vodičima ili višim ja. Kanalisanje otvara pristup idejama (umetnost, nauka, socijalne teme, …), znanju i mudrosti koja svima stoji na raspolaganju. Osobine koje su neophodne za razvijanje ove veštine su: otvoren um, strpljenje, upornost i jaka želja.
Kanalisanje je izmedju ostalog i veoma zanimljiva stvar, pogotovo kada naučite da mu prilazite opušteno, bez previše ozbiljnosti i sa dozom humora. Recimo, svaki put kad pravim odredjeni kolač, ja osetim prisustvo jedne preminule drage osobe. I ama baš svaki put mi ta osoba došapne da se opet nisam držala recepta. 
Neki ljudi koji imaju nekog blikog preminulog, pričaju da takodje osećaju prisustvo te osobe. Pogotovo dok rade nešto što je toj osobi bilo bitno ili kada razmišljaju o temama kojima se ta osoba bavila. Kada osete to prisustvo, obično ih obuzme jedan smirujući, neobjašnjiv osećaj. Osećaj koji i ne žele da objašnjavaju umom, jer imaju utisak da će čarolija nestati. Takodje je želja za kanalisanjem najjača kod osoba koje su “izgubile” nekog dragog. Želja je toliko jaka, da je pomisao na to da nikada neće uspeti bolna. I baš ta želja i pomaže da brže i lakše stignu do cilja. Padne im onda na pamet da idu na neki seminar ili da čitaju neku knjigu. Ove ideje su obično inspirisane bas energijom te osobe sa kojom žele da se povežu. Samo što u trenutku kad ima padne na pamet ideja “Idi na taj seminar” nisu svesni odakle ona dolazi. Ono što oni osećaju je snažna potreba da prate ovu ideju. Ta snažna potreba je takodje vrsta znaka i komunikacije. Kasnije, kada uspostave stalan konktakt sa osobom sa kojom su želeli uvek kažu “Mi smo zapravo oduvek kontaktirali, samo što je meni trebalo vremena da prihvatim da je to realno i da ja to ne umišljam”.
Ako naučite da kanališete svog vodiča (ili radije rečeno savetnika) dobićete jednog pratioca, koji će vam ceo život “iznutra” pomagati da dobijete jasniji pogled na život. Vi ćete i dalje biti onaj koji drži kormilo u rukama, ali će mnoge odluke biti lakše.
Šta je moja namera u vezi sa kanalisanjem? “Supa u kesici” ili “Kuvar sa pet zvezdica”?
Da bi još bolje shvatili kanalisanje kao sposobnost koja se uči setite se recimo kuvanja. Recimo da nemate pojma da kuvate. A gladni ste. Većina nas koji smo zdravi i pravi i telesno sposobni za kuvanje može u veoma kratkom periodu da nauči da isprži jaje ili skuva supu iz kesice.
Nekima je ovaj nivo kuvanja sasvim dovoljan da sebe prehrane, ako nema nikoga drugog da im skuva ručak. Neki od nas jednostavno nisu zainteresovani za to da uče kuvanje dalje niti veruju da će ikada imati interes za to. Dok neki drugi medju nama uporno listaju recepte, isprobavaju nove tehnike i često kuvaju nešto novo. Oni koji imaju interes za to će se jednostavno brže razviti i to učenje će im lakše pasti. Poneko od nas će ići još korak dalje i odlučiti da poseti neki seminar ili da čak ode u školu za kuvare.
Mnogi koji kuvaju se neće usuditi da kuvaju za druge osobe, već će svoje skromne sposobnosti zadržati za sebe. Poneko će stvoriti recepte koji samo njemu odgovaraju i sa kojima je on zadovoljan, ali ta jela neće ponuditi nikome drugom. Neko ko zna da pravi samo supu iz kesice će teško pozvati familiju na ručak i onda kuvati za njih.
Dakle, ako prihvatimo prvo da je kanalisanje nešto realno i počnemo da se interesujemo za to normalno je da nam sposobnosti na početku neće biti previše razvijene. Ovi tekstovi “Škola kanalisanja” su napisani sa namerom da vas nauče kako da kuvate tu “supu iz kesice”. Dakle, mi želimo da vam probudimo interesovanje za sposobnost, za koju verujemo da svako već nosi u sebi ( u manjoj ili većoj meri). I još uz to da vas posavetujemo da svoja iskustva ne pričate baš sa svakim ko vam predje put. Delite svoja razmišljanja i iskustva sa osobama od poverenja i sa onima za koje verujete da će vam skrenuti pažnju ako primete da su vam namere krenule u pogrešnom smeru. Ako počnete da upravljate svoj život na osnovu “poruka koje dobijate” ili krenu da se javljaju strahovi, onda definitivno treba da se manete toga. Setite se, kanalisanje nije tu da bi ispunilo neki nedostatak u vašem životu, učinilo vas moćnijim od drugih ili bilo šta slično. Kanalisanje je tu da proširi vaš vidik i pomogne u ličnom razvoju.
Ne očekujte ni slučajno neku vrstu unutrašnjeg vodjstva koje ćete morati da pratite. Daleko bilo. Nećete imati glas u sebi koji vam govori “Sad radi ovo a sad ono”. To su pogrešne predstave i očekivanja.
Jedna moja prijateljica je godinama želela da konačno čuje svoje vodiče da bi joj lepo rekli gde da ode, da nadje posao i kome da se javi i gde da se prijavi. I svaki put kad bi se razočarala, ljutila se na sve redom, andjele, vodiče…sve za koje je verovala da su je ostavili na cedilu. A problem je bio, što je sve vreme osećala potrebu da ode iz svog grada i proba neki drugi put u životu, ali nije pratila taj impuls. A baš taj impuls je i bio poruka.
Zato mnogi koji kanališu ne vole naziv “vodiči” i ne zovu tako energije sa kojima se povezujemo. Ni sami vodiči obično ne vole reč vodiči. Jer ne vide sebe kao vodiče. Mnogo bi bila bolja reč “pratioci” ili “savetnici”. Ili “prijatelji”. Oni ne idu ispred nas već pored nas. Jer sve poruke koje dobijamo iz razgovora sa njima su zapravo samo njihovo mišljenje na odredjenu temu. Priznajem, to mišljenje dolazi od nekog ko ima malo širi pogled na stvarnost i malo manje briga u životu. Ali opet je samo mišljenje a ne naredba. A da li ćemo to mišljenje uzeti i delovati u skladu sa njim je potpuno nama prepušteno. To što vodič nešto kaže ili misli, ne mora da znači da ja to treba ili moram da uradim. Uostalom, on je samo u mojoj glavi… zar ne? Ja odlučujem kako ću se ponašati, govoriti i delovati. Zato ne volim kad neko kaže “Moj vodič mi je rekao da to uradim.”. Ja onda uvek pitam “A šta ti misliš o tome? Šta ćeš ti sad sa tom informacijom? Da li ti smatraš da je to dobra ideja?”. Jer ko je taj ko živi tvoj život? Ko je odgovoran za tvoja dela i tvoje reči? E…pa ako si ti, onda pazi i da bilo šta što odlučiš da činiš bude tvoja odluka.
Evo jednog primera u vezi sa tim. Moja prijatlejica Mira je bila u poseti kod rodjake koja je pre nekoliko godina izgubila sina. Razgovor je naravno krenuo o njemu i što su više pričali o njemu, Mira je sve više imala osećaj da ga oseća. Osetila je jednu veselu, skakutavu energiju koja je ličila na preminulog sina. Nije ga videla niti čula, već jednostavno osetila da je nešto u prostoru. U svojoj glavi ga je pozdravila i pitala da li ima poruku za njegovu majku. Onda joj je u obliku znanja (dakle ne glasa) dosla ideja da on želi da poruči svojoj majci da je sa njim sve u redu i da kad god ona pije kafu popodne da je on prisutan i uživa sa njom. Mira je mudra devojka, pa nije direktno rekla majci “E, upravo mi se javio tvoj sin, i rekao da mu skuvas kafu popodne” jer bi majka verovatno ostala u šoku i pomislila da je Mira malo luda. Dakle, smislila je način da prenese poruku, bez da uzdrma svet i verovanja njegove majke.
-“Vesna, kada pomislis najviše na svog sina?”
– “Pa iskreno, dok sam tokom dana zauzeta ni ne mislim toliko, ali kad sve sredim i sednem popodne da popijem kafu, onda baš pomislim na njega. Kako bi on sad sa mnom popio da je tu.”
– “Pa možeš jednostavno da zamisliš da je tu, i da se lepo ispričaš sa njim. Možda ti bude lakše?”
– “E Miro, znaš baš da sam i ja to pomislila. Čitaš mi misli. Da jednostavno lepo naglas detetu ispričam sve što mi je na duši. Pa valjda će mu Bog preneti poruku.”
-“Samo ti pričaj Vesna, što glasnije to bolje :)”
– “Hvala dete..sad si me rasplakala”
Mira se osmehnula i osetila kako energija preminulog sina skakuće po prostoriji. Osetila je radost. Duše komuniciraju osećajima. Zatim je osetila zahvalnost. Osećaji govore više od milion reči. Poruka je preneta i svi su bili zadovoljni.
———–
Šta je još sve potrebno znati i razvijati od sposobnosti?
Osim ako niste rodjeni sa upadljivim senzitivnim sposobnostima, kanalisanje vam neće doći preko noći. Kao što nekome ko prvi put drži četkicu u rukama nije moguće da naslika veličanstvene slike. Senzitivnost, intucija i kanalisanje nisu sposobnosti koje ili imaš ili nemaš. Nije to crno-belo. Već se krećemo na jednoj ogromnoj skali.
Za rad na sebi je veoma bitno i korisno razvijati svesnost i za sledeće teme:
– Meditacija (ova tema je istovremeno i najjednostavnija i najsloženija u ovoj oblasti. Kako god meditirali moj najbitniji savet je : Ne odustajte :))
– Podizanje svoje energije (raspoloženja, vibracije). Znati šta mi prija a šta ne?
– Emotivna iskrenost. Znati jasno šta ja sada zapravo osećam. I imati petlju to priznati sebi.
– Kako razlikovati izmedju viših i nižih energija? Viših i nižih vibracija?
– Kako zaštititi svoju energiju, ograničiti se od drugih i očistiti je. Kako osvežiti svoju energiju i podići energiju u prostoru u kojem živimo.
– Naučiti kroz koje kanale možemo da primamo informacije i koji je naš najjači kanal ( vizuelni, auditivni, kinetičk/osećajni ili znanje)
– Kao kako ograničiti svoju energiju ili zatvoriti “vrata” kada ne želimo da kanališemo nekoga? Neki ljudi smatraju da je potrebna zaštita u obliku neke molitve ili vizualizacije. Postoje ljudi kojima su potrebni odredjeni rituali, da bi se opustili i osetili stabilno i smireno. Dok neki drugi jednostavno pomisle na osobu sa kojom žele da se povežu i stupe u kontakt.
– Kako se “zaštititi” od energija sa kojima ne želimo da stupamo u kontakt.
– Ovde je bitno sebe pitati: Kako ja najradije učim i komuniciram? Da li se ja bolje osećam ako zamolim nekog andjela da me zaštiti? Da li je meni lakše ako postavim energetsku zaštitu u svojim mislima?
O ovim temama ću više pisati u sledećim delovima. Ali zapamtite da ne morate znati sve da bi skuvali supu iz kesice. Ja vam samo pomažem da stvorite predstavu o tome koliko je oblast kanalisanja velika i široka.
Kako se zaštititi od nižih energija i da li postoji potreba za zaštitom?
Stavljati naglasak na žaštitu znači naglašavati da smo u opasnosti. Zato je veoma bitno na ovu temu imati jasan stav. Istovremeno treba reći, da postoje misaone forme sa kojima ne želimo da se povežemo. Postoje mogućnosti da nam “upadne” u energiju neka od ti misaonih formi. Ali smatram da je nepotrebno imati strah od toga i udubljivati se u ovu temu. Postoje načini kojima se sa lakoćom možemo ograditi od takvih kontakata, i pre svega im ne poklanjati pažnju i energiju.
Šta su to “misaone forme”?
Ovo Abraham Hicks najbolje objašnjava a ja ću se potruditi da ovde to ukratko objasnim. Dakle, filozofija zakona privlačenja kaže da svaka misao privlači slične misli. Kao što nesredjeni sudovi u kuhinji privlače još sudova. I nakon par dana, imate toliko sudova u kuhinj, da se pitate odakle vam toliko. Kada jedna osoba živi u telu, ona ima gomilu misli na gomilu tema. Njen sistem verovanja se sastoji od gomile misli, koje čine kao jednu gradjevinu. Ta gradjevina je ego te osobe…sve misli i dobre i loše i zabrinute, visoke i niske. Kada duša napusti telo, sama duša se oslobadja svih briga i misli nižih frekvencija. I ta duša menja mišljenja na mnoge teme. Ako je ranije imala strah od nečega, sada se više ne plaši. Ako je nekog mrzela, sad ga voli. Dakle…ako se kasnije tokom kanalisanja družite sa energijom te duše, bićete iznenadjeni da deda Žika nema više ništa protiv komšije sa kojim se svadjao.
Ali, ta gradjevina misli, koju je deda Žika imao dok je bio živ, još uvek postoji. I onda i dalje privlači slične misli. To je jednostavno energija koju zovemo misaona forma. To je ono što narod zove duhovi. Dakle, kada kanališete možete se povezati sa deda Žikinom misaonom formom iliti njegovim duhom. To je ona energija koja je još uvek u svadji sa komšijom Perom. I možete se povezati sa energijom deda Žikine duše. To je ona koja je sklopila mir sa Perom i misli da je on sasvim ok. Bitno je razlikovati ova dva: misaone forme i energiju duše. A kako? Pa jednostavno rečeno…ako primite bilo kakvu poruku koja ima u sebi neku negativnu energiju, naleteli ste na misaonu formu a ne na original dušu. Tražite onda jednostavno “Želim da se povežem sa energijom duše, koja je svetla i pozitivna”.
(ko je zainteresovan, neka googla “thought forms abraham hicks”)
I uvek će biti onih koji će kanalisanju pristupati sa strahom ili sumnjom. Koji će bacati grmlje i kamenje na vas ako samo pomenete tu reč ili biti veoma zabrinuti za vaše psihičko zdravlje. Svako će morati za sebe da odluči kako će izaći sa ovim na kraj. To je proces i put na kojem se uči iz dana u dan.
Ja ne želim da stavljam naglasak na zaštitu iz sledećih razloga: Kada imamo potrebu da se štitmo od nečega, to znači 1. Da opasnost vreba i 2. Da tu opasnost upravo privlačimo. Umesto da govorim o “zaštiti” ja više volim da okrenem temu malo drugačije i da je posmatram sa pozitivne strane. Evo nekoliko ideja kako biti siguran da ćemo ostati u kontaktu samo sa onima sa kojima želimo:
1. Podizanje energije -Ako je moja vibracija visoka i ako mi je fokus na svetlu, ljubavi, napretku…iako zvuči naivno, ali ta visoka vibracija zaista otvara pristup samo visokim energijama. O podizanju energije može puno da se piše, ovde ću samo pomenuti sledeće: Ako ste radosni, veseli, optimistični…vibracija vam je visoka. Ako ste tužni, besni, zbunjeni, vibracija vam je niska. Kada se smejete i valjate po podu od smeha, vibracija vam je veeeoma visoka. Podići energiju jednostavno znači pronaći razloge da se osećam dobro. I onda se osećati dobro, veći deo vremena.
2. Namera pre “otvaranja” kanala i ulaska u kontakt – Ovde naglašavam važnost namere sa kojom ulazimo u kanalisanje i važnost toga da znamo sa kime želimo da se povežemo i zašto. Jedno je želeti osetiti prisustvo svog andjela ili preminule bake. A drugo je želeti opširan razgovor sa nekim drugim energijama ili biti medium za druge ljude. To su veeeoma različiti pojmovi. To je kao da poredite kuvanje supe iz kesice, na brzinu u svojoj kuhinji sa kuvanjem gala večere za hiljadu ljudi. U osnovi je uvek ista sposobnost “kanalisanje energija”. Ali je razlika u pripremi, obrazovanju i složenosti kanalisanja ogromna.
Ako tražim samo odredjene kontakte (recimo zahtevam da mi pridje samo moj andjeo ili preminula draga osoba) onda je pristup svim drugima zatvoren. To je kao da udjete u jednu veliku salu sa beskonačno puno osoba i glasno i jasno zahtevate da vam pridje samo odredjena osoba. Većini vas koji ovo čitate, predpostavljam da je samo namera da osete neku dragu preminulu osobu ili svog andjela ili svoje vodiče. Budite odlučni i izaberite samo jednu energiju za početak. Puno ljudi koji se školuju kao mediumi savetuju čak da se prvih godinu dana kontaktira uvek samo jedna ista poznata energija. Neko izabere svog vodiča, neko poznatog preminulog. I onda se drže te jedne energije i ni ne pokušavaju da se petljaju sa bilo kojom drugom. Kada se povezujete sa jednom energijom, uzmimo deda Žiku za primer, vi posle nekog vremena tačno znate kakav je osećaj kada pričate sa deda Žikom. Setite se njegovog humora, osetite ga kada kopate po njegovoj garaži ili koristite njegov čekić. Deda Žika vam ubaci neku misao dok kuvate pasulj, da dodate jos soli ili se vam se čini da čujete kako se smeje dok vam se deca igraju u dvorištu. Jednostavno, posle nekog vremena imate osećaj da je deda Žika nevidljiv, dobroćudni član vaše familije, koji se ne meša ni u šta ali uživa u svemu. I ako deda Žiku pitate za mišljenje kada stavljate paprike za turšiju, sigurno će vam doći odgovor ili pasti neka ideja na pamet. Uostalom, ta ideja koja vam padne na pamet nije naredba. Niste vi primorani da stavite više sirćeta u bure. Deda Žika samo nudi predlog. A vi onda kažete “Deda, hvala na ideji, al ovaj put da probamo ovako.” I deda Žika će verovatno samo da se nasmeje.
Dakle, i kada krenete da primate poruke i razgovarate sa tom svojom odabranom energijom, nema tu nikakve opasnosti niti bilo čega čega se treba plašiti. Žika nije Pera, i ako vam ikada padne na pamet da i Peru pitate za savet, znaćete već da razlikujete energije. Dakle, držite se svog deda Žike i svima lepo.
3. Molitva za zaštitu – nekim ljudima pomaže da imaju neku rečenicu ili molitvu koju će koristiti pre otvaranja kanala i pre pozivanja energija. Ako razgovarate sa poznatom energijom deda Žike dok pravite turšiju, verovatno vam nije potreban poseban ritual da bi se pripremili za to da mu kažete “Dobro jutro deda”. Ali ako sednete u meditaciju i poželite da razgovarate sa nekim ko vam je nov ili jednostavno vodite duži i dublji razgovor onda je lepo imati molitvu koja će vas smiriti i podići vam energiju.
Možete pozvati Arhandjela Mihajla u zaštitu rečima “Arhandjel Mihajlo, molim te pobrini se za to da samo svetlo dolazi do mene.”. Možete isto tako pozvati svoje andjele u pomoć. Zvali ih vi ili ne, oni će vas uvek štititi. Ali lepo je dodatno ih pomenuti i skrenuti svoj fokus bar na kratko na ta divna bića. Kao i zahvaliti im se na kraju. Bitno je da posle te molitve znate da ste zaštićeni i da ne aktivirate nikakve strahove i sumnje.
4. Jasan stav i jasno delovanje u slučaju da naletimo na nešto drugo od nameravanog – ako vam se ipak desi da naletite na neku energiju koja vam se ne dopada i sa kojom nemate nameru da se družite, dovoljno je samo da kažete odlučno “Odlazi!” i da vizuelno zalupite vrata. Jer vi ste ti koji odlučuju ko sme da ulazi u vaše misli a ko ne. Ne plašite se da bi mogli zalupiti vrata nekome ko vam je drag, jer se te energije neće naljutiti. Ne ulazite u ispitivanja tipa “Ko si ti? Šta želis? ” i slično, jer time pokazujete interes i skrećete svoj fokus još više na tu nepoznatu energiju. Dakle, dovidjenja i gotovo.
Moja je namera da u ovim tekstovima dam sažete informacije koje će zainteresovanima biti od koristi i pomoći im da krenu u ovom smeru. Istovremeno nisam u mogućnosti da vam dam sve informacije do detalja, tako da ako želite da kuvate nešto više od supice u kesi, moraćete sami da se bacite na čitanje. Ali ako ste radoznali to ćete raditi i ovako i onako, zar ne?
—————————-
Ako neko posle ove serije tekstova želi dalje da se razvija, za topostoje načini i putevi. Ja ću u ovom delu dati par knjiga i linkova koji mogu biti od koristi onima koji žele da se dalje razvijaju.
Knjige:
- Opening to Channel: How to Connect with Your Guide (Sanaya Roman)
- Ask Your Guides: Connecting to Your Divine Support System (Sonia Choquette)
- My Son and the Afterlife: Conversations from the Other Side (Elisa Medhus)
- Intuitive Studies: A Complete Course in Mediumship (Gordon Smith)
Ne znam da li su ove knjige prevedene na srpski. Ako jesu, molim vas obavestite me, kako bih mogla da aktualizujem informaciju. Ako vi znate knjige koje su vam pomogle da razvijete kanalisanje ili neku od srodnih sposobnosti, molim vas obavestite me, kako bih proširila listu.
U sledećem nastavku nešto više o konkretnim vežbama.
Škola kanalisanja – deo 2
Da li je kanalisanje “prava” nauka i da li je svako može izučiti?
Da. Svako po svojoj želji i potrebama. Naravno, ja ovde nudim jedan pristup koji možda pomalo liči na naučni i ako govorim o nečemu što je čista metafizika. Ja ovde ne nudim dokaze i ne ubedjujem skeptike. Već nudim smernice i inspiraciju onima koji su odlučili da je za njih to moguće. Kanalisanje nije tehnika koju će te naučiti u klasičnim školama, niti nešto o čemu vredi mnogo diskutovati u smislu “da li je pravo ili nije”. Za one koji se odluče da je pravo, pravo je. Ne baš opipljivo ali definitivno realno.
Prvi korak i glavni preduslov za kanalisanje je da osoba odluči da je spremna. Da ostavi (bar proba da ostavi) sumnje na stranu i ne traži opipljive dokaze (što ne znači da oni neće doći) za početak.
Biti spreman znači pre svega da otvoriš mogućnost u svojoj glavi i u svom srcu da je ovo o čemu ovde pričamo zaista istina. Nije baš toliko čudno niti je prvi put u istoriji da neko tvrdi da postoji život van tela. Taj koncept se provlači od pamtiveka i dobija u poslednje vreme sve više interesovanja i u modernim krugovima.
Oni koji okreću očima čim se pomene spiritualnost i misle da su mediumi šizofreni teško da će bilo šta ovde naučiti. Što samo znači da će njihovo kanalisanje i dalje ostati nesvesno. Ali kanalisaće i dalje. To je sigurno.
Ima nekih mediuma koji kanališu samo jednu energiju, kao recimo Ester Hicks koja prenosi učenja Abrahama. I za sebe lično kanališe preminulog muža. Isto tako ima mediuma koji kanališu nekoliko različitih energija dnevno i mogu vrlo lako, recimo samo uz pomoć datuma rodjenja ili slike da uspostave kontakt.
Primer kanalisanja umetnosti
Uzmimo sledeći primer. Recimo, ja odlučim da je za mene kanalisanje prava stvar. Verujem da je to moguće i spremna sam da ispadnem naivna ali otvorena za nove ideje. Ako ništa drugo, kanalisanje je zabavno.
I sad, poželim da naslikam sliku koja će biti slična Mikelandjelovoj. To je moja namera. Da bih mogla da uspostavim kontakt sa Mikelandjelom ja počnem da posvećujem pažnju njegovim delima, da čitam o njegovim tehnikama, da obilazim crkve u kojima su njegova dela. Vremenom dobijem osećaj za to koja je to zajednička energija u svim tim delima tog umetnika. Pronadjem zajedničku crtu. Dakle, dobijem vremenom kroz iskustvo nešto što ja nazivam “energetski ključ”. Kasnije ću detaljno opisati šta je energetski ključ. Za sada samo ukratko da pomenem da je to nešto kao telefonski broj odredjene energije sa kojom želim da komuniciram.
Dakle, mojim fokusom na Mikelandjelova dela kao i mojim divljenjem istima, ja već donekle uspostavljam vezu sa tim umetnikom. Tj. energijom koja je delovala kroz njega dok je bio inkarniran (na zemlji u telu) pod imenom Mikelandjelo.
Da pomenem na ovom mestu da treba razlikovati izmedju zemaljske osobe i energije koja deluje kroz nju tj. njene duše. Zemaljska osoba je nešto kao uredjaj, “hardware”. Ima ime, telo, um, ego… a iza nje stoji energija koja je pokreće i čini da bude ta posebna osoba na zemlji. To je kao struja koja prolazi kroz telo te osobe. Kada osoba umre tj. napusti telo, energija koja je pokretala i dalje postoji. Samo što nije više fokusirana na to telo.
Dakle, imamo Mikelandjela (tj. nemamo ga više jer je umro) i Energiju Mikelandjela. I ta Energija Mikelandjela može da deluje ( teče, svetli, struji) i kroz bezbroj drugih osoba. Može da ih in-spiriše. Dakle da bude spirit (duh) koji teče kroz njih. Jedna Energija, bezbroj tela kroz koje može da deluje. Pa čak i kroz moje i tvoje. Dakle…ta energija sama po sebi se ne zove Mikelandjelo, ali u praktične svrhe ja ću je nazvati tako.
Dakle, posle nekog vremena divljenja slikama ovog umetnika, ja dobijam osećaj za njegove slike. I onda idem korak dalje i pokušam da i ja naslikam nešto slično. To je trenutak kada se otvaram za to da ta energija proteče i kroz mene. Da mi da ideju kako bih mogla da naslikam sliku. Tada se često dešava da čovek dobije divne vizije, da zna tačno kako bi nešto trebalo da izgleda. Dakle, primi inspiraciju. I onda ode do štafelaja, uzme četkicu i izfrustrira se totalno jer još uvek ne ume da slika dovoljno dobro da bi preneo tu unutrašnju viziju na platno.
Šta se tu zapravo dešava. Mi svojim interesovanjem i divljenjem Mikelandjelovim delima uspemo da nadjemo taj energetski ključ, da se ubacimo u energiju tog umetnika. Onda počnu da nam dolaze inspiracije i potreba da te inspiracije realizujemo i prevedemo u materijalni svet. Ali često se desi da nam mogućnosti izražavanja nisu dovoljno razvijene. Da nismo dovoljno tehnični napredovali, da bi tu ideju u glavi, koja je fenomenalna (a kako i ne bi kad je od Energije Mikelandjela lično) prenesemo na platno.
Ono što nam tada preostaje je vežba, vežba i samo vežba. I puno hrabrosti. U ovom primeru sa slikama bi to značilo godine i godine vežbanja slikanja, upoznavanja sa tehnikama koje je taj umetnik koristio, sa simbolima i ostalim elementima. I slikanje puno slika, koje će (obećavam) svakog puta biti sve bolje.
Isto tako, ako želim da kanalisem ideje Steve Jobsa, treba da prvo imam znanje u informatici koje je dovoljno veliko, da bih njegove ideje uopšte mogla da primim i obradim. Ako želim da kanališem nova tehnička otkrića i razgovaram sa Teslom na primer, ja moram da budem tehnički dovoljno obrazovana da uopšte razumem šta mi priča. Jer kanalisanje je u širokom smislu skoro jednako kao razgovor sa osobom u fizičkom telu. Ako sa ne kim ne bi umeli da razgovaramo u fizičkom svetu, zašto bi to bilo lakše sad kad je nefizički? Da li bi otišli kod Tesle i razgovarali sa njim o njegovim izumima bez da se pre toga pripremite za taj razgovor? Da li bi tražili od Mikelandjela da vas nauči da slika a da pre toga niste uzeli četkicu u ruke?
Zato je nekako i logično da oni ljudi koji se godinama bave nekom temom lakše i brže dolaze do nekih ideja od onih koji pojma nemaju o toj oblasti. I logično je da će nekome ko se bavi godinama Teslinim izumima Energija Tesla lakše i jasnije šapnuti novu ideju, nego meni.
Dakle, kanalisanje je zapravo prevodjenje ideja iz nefizičkog u fizičko. A naš zadatak je da svoje zemaljske sposobnosti dovoljno uvežbamo, tako da kad primimo neku informaciju, da smo u stanju da je i prevedemo u fizički svet.
Kanalisanje ideja i informacija od preminulih i sličnih energija
Hajde sad da uzmemo jedan drugi primer, koji se ne odnosi na umetnost. Postoje naravno kanalisanja i za koja nam nije potrebna višegodišnja priprema da bi uopšte mogli da ih primimo. Na primer kada razgovaramo sa svojim vodičima ili preminulima, mi već posedujemo znanje koje je sasvim dovoljno za te razgovore.
Jedino što tu treba da znamo je kako kanalisanje uopšte funkcioniše.
I za ovu vrstu kanalisanja nam je potreban energetski ključ koji sam već pomenula. Taj ključ je veoma jednostavna stvar. Recimo, imate neku baku koja je davno preminula. Da li imate sećanje na tu baku? Da li znate kako je izgledala? Da li se čak sećate osećaja pri razgovoru sa njom, ili još bolje osećaja kada je zagrlite? Da li se sećate najlepših trenutaka?
Možda se ne sećate lično ali ste od drugih članova porodice čuli priče o toj osobi. Gledali ste slike u albumima ili držali u rukama neke stvari koje je ta osoba posedovala. Bilo šta, što vam pomaže da jasno pomislite na tu osobu je zapravo energetski ključ. Samo sećanje, sama pomisao na tu osobu je kao njen telefonski broj. U tom trenutku kada se fokusirate na to sećanje vi praktično stavljate energetski ključ u bravu i otvarate vrata komunikacije. Ili ako vam je lakše da zamislite, to sećanje i fokus na tu osobu je kao okretanje telefonskog broja. Sa druge strane linije je Energija te osobe.
Da bi mogli da kanališete neku osobu bitno je dakle da ste u stanju da je po nečemu razlikujete od svih drugih osoba. Ako ste osobu poznavali, to je veoma lako. Dovoljno je da pomislite na to kako je ona izgledala i univerzum već ima jasnu predstavu koga tražite. Nema šanse da pomeša. Ako osobu niste lično poznavali ali se fokusirate na priču o njoj, Univerzum će isto znati. Samo razmislite o ovome. Ako kontaktirate nekoga koga nikada niste uživo doživeli i ta energija se javi (a uvek se javi) kako će te uopšte prepoznati da se javila? Jer energija se “javlja” pre svega kroz prisustvo. Praktično rečeno, kada ja pomslim na preminulu baku, ja posle nekoliko sekundi osetim njeno prisustvo u prostoriji. E sad, posto sam ja nju veoma dobro znala ja imam i njenu sliku i ton i Zdravo kako si. Ali recimo može da se desi i da osetim samo pristustvo.
E sad, kada bih se fokusirala na baku nekog prijatelja kojeg ne poznajem, kao početnik teško da bih prepoznala prisustvo te osobe u prostoriji. Jer ja jednostavno ne znam kakav je osećaj kad je ta osoba tu.
Ono što želim ovime da kažem je da ima smisla fokusirati se samo na osobe koje su vam bile bliske i kojih lako možete da se setite i da ih prepoznate.
Napredni mediumi, koji su vežbali godinama (ima prirodnih talenata koji to mogu i brže) mogu da pozovu bilo koga i prepoznaju bilo koga. Ali to je neka druga priča.
Šta treba da znam pre nego što kontaktiram nekog meni bliskog preminulog?
Pored energetskog ključa o kojem sam pričala, koji je neophodan da bi se komunikacija uspostavila, neophodno je znati svoju nameru pre kanalisanja. Zašto uopšte želim kontakt? Ovo je od izuzetne važnosti. To je isto kao poziv na kafu. Zašto uopšte zovem ovu osobu?
Evo par ideja sa kojim motivom ima smisla uspostavljati kontakt:
– Da li želim da je samo vidim i osetim?
– Da li želim da joj nešto bitno ispričam?
– Da li želim da saznam njeno mišljenje o nečemu?
– Da li želim da podelim neko lepo iskustvo sa njom i pokažem joj nešto. (Na primer kako sam sredila novi stan ili kako moje dete uči da čita)
– Da li želim da pitam za savet?
– Da li želim da učinim nešto i jednostavno zovem tu osobu da bude u mojoj blizini dok to činim?
– …i još puno puno razloga
Razloge kao “Želim sebi ili drugima da dokažem nešto” ne smatram pravim razlozima za kanalisanje, mada priznajem da je neizbežno imati ih na početku. Takodje kanalisati da bi bili pametniji i bolji od drugih je loš motiv. Bez brige, bake i deke vam neće zameriti. Samo nemojte da vam to bude primarna namera. Dokažite sebi da je kanalisanje realno jednom, dva put…i onda odlučite da je to jednostavno tako.
Ovo nije vanzemaljska moć koja će vam dati prednost nad drugim bićima. Niti ćete imati infomacije koje će vam pomoći da druge manipulišete. Kanalisanje je svačije pravo i tu je da pomogne Tebi lično na tvom putu. Mada, činjenica je da ljudi koji kanališu imaju upadljivo više samopouzdanja i mira. I deluju nekako stabilno i samouvereno. I srećnije. Ako Te to motiviše, onda si na pravom mestu.
I ja sam u prvo vreme tražila neke opipljive dokaze tipa…bako, jel mozes malo da trepneš sijalicom ili da mi pošalješ neki znak? I onda se desi ponešto čudno i ja opet nisam sigurna da li je to znak ili nije. Tako da sam to zanemarila i jednostavno počela da uživam u kontaktu i prisustvu meni drage energije.
Dakle, posle ovog dela razmislite o dva pitanja:
– Sa kime ja želim da uspostavim kontakt i koju vrstu informacija da kanališem?
– Sta planiram da uradim sa tim informacijama i šta će mi?
